Indija produžila bescarinski uvoz pamuka do 31. decembra 2026.

Indijsko ministarstvo finansija produžilo je oslobađanje od carine na uvezeni pamuk za još dva meseca, pomerajući datum isteka sa 31. oktobra na 31. decembar 2026. Promena je uvedena kroz Obaveštenje br. 35/2026-Customs, objavljeno 30. oktobra, kojim se menja ranije Obaveštenje br. 19/2026-Customs od 30. maja. Ministarstvo je izmenu predstavilo kao stvar javnog interesa i zasnovalo je na Zakonu o carinama iz 1962, zajedno sa Zakonom o finansijama iz 2021.

Udruženje predivnica Južne Indije (SIMA) reagovalo je pozitivno, a predsednik Durai Palanisamy rekao je da bi dodatna dva meseca trebalo da pomognu predivnicama da obezbede vlakna, drže troškove pod kontrolom i ispune izvozne obaveze. Podsetio je da je oko 72 lakh bala ušlo u zemlju bez carine tokom sezone 2025-26 na osnovu privremenih oslobađanja, što udruženje pripisuje ublažavanju nestašica, zaštiti radnih mesta i omogućavanju izvoznicima da ispune svoje porudžbine.

Slika ponude objašnjava odluku. SIMA procenjuje indijski rod 2026-27 na oko 280 lakh bala naspram približno 360 lakh bala očekivane potražnje i predviđa manjak od oko 100 lakh bala kada se uračuna izvoz od 12–15 lakh bala organskog pamuka i pamuka iz Better Cotton Initiative.

Prema Palanisamyju, težina pamuka u lancu je znatna: oko 70 odsto troškova predenja pređe, polovina troškova proizvodnje tkanine i 30–35 odsto troškova izrade odevnog predmeta. On je tvrdio da je sektoru potrebna dovoljna količina prave kvalitete po cenama konkurentnim na međunarodnom tržištu kako bi iskoristio nedavno zaključene sporazume o slobodnoj trgovini sa Ujedinjenim Kraljevstvom, EU i SAD, uz TEEM šemu i PM MITRA parkove. SIMA računa da bi 475–500 lakh bala godišnje bilo potrebno da podrži vladinu viziju u kojoj trgovina raste sa oko 172 milijarde dolara na 350 milijardi dolara, izvoz sa 36 milijardi dolara na 100 milijardi dolara, dolazi 100 milijardi dolara novih investicija i otvara se 20 miliona radnih mesta; industrija već zapošljava više od 45 miliona ljudi, od kojih su otprilike polovina žene.

Udruženje je takođe ukazalo na prepreke na strani proizvodnje, među kojima su ograničenja u pogledu napredne tehnologije semena i defolijanata, teškoće u uvođenju boljih sorti, pritisak štetočina, stanje zemljišta i nepredvidive vremenske prilike — pitanja koja se tiču više od šest miliona uzgajivača. SIMA procenjuje indijske prinose na oko 430–440 kg po hektaru, naspram svetskog proseka od 815 kg, dok više od 20 zemalja premašuje 1.500 kg po hektaru. Očekuje da će proći sedam do 10 godina pre nego što Indija može da zadovolji sopstvene potrebe za pamukom srednjeg i dugog stapela, i vidi nastavak zavisnosti od uvoza za ekstradugi stapel i druge specifične sorte. Udruženje želi da se oslobađanje proširi na sve sorte do 2030, uz redovne revizije ponude, potražnje i cena.