Prognoza: rod pamuka u Turskoj manji 38 odsto

Prema izveštaju Hürriyet Daily News, rod semenskog pamuka u zemlji predviđen je za 38 odsto manji u 2026-2027, sa proizvodnjom od 1,2 miliona tona. Berba je počela, ali viši troškovi inputa i sukob na Bliskom istoku menjaju izbore pri setvi, pa se uzgajivači okreću pšenici i kukuruzu. Isti izveštaj predviđa pad svetske proizvodnje pamuka od 2 odsto u ovoj sezoni.

Turska statistička agencija TÜİK navodi istu cifru od 1,2 miliona tona u svojoj proceni druge berbe, nivo koji izveštaj opisuje kao jedan od najslabijih u 35 godina. ÇUKOBİRLİK će plaćati 41,50 turskih lira za kilogram prvoklasnog belog pamuka čiji je randman 42 odsto, i 40,5 lira za pegavi pamuk. Izveštaj razdvaja sirovi semenski pamuk od vlaknastog pamuka, vlakna koje je obrađeno za upotrebu.

Pošto cene ne uspevaju da isprate inflaciju troškova, zasejane površine su se smanjile, a alternative poput pšenice, kukuruza i suncokreta dobile su na značaju. Očekuje se da će đubrivo, dizel, energija, seme i troškovi rada, kao i uticaj rata na Bliskom istoku na inpute, uticati na novu sezonu. Aydın daje 11,6 odsto nacionalne proizvodnje pamuka, ispred İzmira sa 6,7 odsto i Manise sa 3,4 odsto.

U Egejskoj regiji, predsedavajući Skupštine İzmir Commodity Exchange Bülent Uçak rekao je da su pamučne površine smanjene za 47 odsto na 49.454 dekara. Regionalna proizvodnja vlaknastog pamuka bila je 188.000 tona u 2024-2025. i očekuje se da će dostići 93.700 tona u 2026-2027. Şanlıurfa, koja proizvodi 41,7 odsto nacionalnog roda, zabeležila je smanjenje pamučnih površina sa 1,7 miliona dekara na 800.000 dekara.

Ahmet Eyyüpoğlu, predsednik Poljoprivredne komore Haliliye i član odbora Unije turskih poljoprivrednih komora, rekao je da cene pamuka tri godine ostaju nepromenjene. Trošak proizvodnje kilograma procenio je na oko 40 lira ove godine, u odnosu na 30 lira prošle godine, i tvrdio da bi otkupna cena trebalo da bude najmanje 50 lira po kilogramu. U Salihliju, u Manisi, Cem Yalvaç iz lokalne poljoprivredne komore rekao je da je pamučna površina u okrugu pala sa 65.000-70.000 dekara u 2012. na 3.000-4.000 dekara, dok je broj sela u kojima se uzgaja pamuk pao sa 12 ili 13 na dva. Uzgajivači su tamo prešli na kukuruz, duvan, papriku i lubenice, rekao je.

Izveštaj Ministarstva poljoprivrede i šumarstva Turske navodi nekoliko faktora koji će verovatno oblikovati globalno tržište pamuka u sledećoj sezoni: geopolitička dešavanja na Bliskom istoku i njihov uticaj na troškove inputa, moguća šteta od suše na proizvodnju u SAD, cene nafte i sposobnost pamuka da konkuriše poliesteru, kao i kineske politike osmišljene da povećaju prinose.